Versus: Lemoni Sniket - Serija nesrećnih događaja - knjige vs. film

S obzirom na to da sam počela da gledam filmove i da su isti ti filmovi uglavnom ekranizacije knjiga, želela sam da i ovde započnem ono čuveno šta-je-bolje-knjiga-ili-film takmičenje. Biće najverovatnije još poređenja osim ovog, ali knjiga vs. film će biti ono što ćete najčešće moći da primetite u ovom odeljku.

(Ne)čast da otvori ovo takmičenje dobila je Serija nesrećnih događaja Lemoni Sniketa.

Ekranizovane su prve tri knjige ovog podgučakog serijala - Loš početak, Soba reptila, i Kraj otvorenog prozora - i to u formi jednog filma.

O prve četiri knjige ovog serijala sam već pisala svoje utiske. Njih možete pročitati ovde.

Ono što je uvek bila i biće glavna prednost knjige nad filmom je detaljnija radnja. U ovom slučaju, detaljnija radnja je poželjna da bismo stekli bolju sliku o tome na koje je sve načine grof Olaf terorisao decu Bodlerovih, dok su boravili u njegovoj kući i dok je on boravio u kući doktora Montgomerija. Ovo je veoma dobro i detaljno opisano u knjigama. Takođe, dopada mi se što u knjigama oni imaju više dodira sa sudijom Štraus, dok se u filmu ona na kratko pojavljuje na početku i na kraju. U knjigama deca do svih rešenja dolaze detaljnom analizom, dok se u filmu dešavaju i slučajnosti.

Što se filma tiče, pametan potez je razdvajanje radnje prve knjige na dva dela i smeštanje istih na početak i kraj filma, sa radnjom druge dve u sredini. Ekranizacija u steampunk stilu je doprinela mračnoj atmosferi cele priče. U film su ubačeni sjajni delovi za koje mi je žao što ih nema u knjizi. Na primer, momenat na samom početku kada Olaf pokušava da ubije decu tako što parkira kola na pruzi. Takođe, kroz ceo film se provlači ta nit povezanosti likova u vidu teleskopa. Posebno mi se svidelo razvijanje radnje u periodu dok su deca bila kod tetka Džozefine, kada su otkrili povezanost između njihovih roditelja i ljudi koji su odabrani za njihove staratelje. Ta radnja u knjizi ne postoji. Super mi je deo u kom se u oluji dešavaju sve one stvari kojih se tetka Džozefina boji, kao i sam kraj radnje sa njom. Generalno, taj deo u kom je Olaf prerušen u mornara u filmu ima daleko bolju radnju nego knjiga.

Kraj filma je veoma upečatljiv i otkriva se kako je nastao požar u domu Bodlerovih. To se u knjigama ne spominje, ali verujem da je to zato što će možda biti otkriveno u nekom od ostalih mnogobrojnih delova. Svakako, Olaf u četvrtoj knjizi, koja se ne nalazi u filmu, vrlo diskretno napominje da treba da bude optužen i za piromaniju, ali taj momenat niko od aktera priče ne primećuje.

Radnja je svakako vrlo slična, ali odstupanja koja su napravljena veoma idu u prilog filmu. Iskreno verujem da niko ne bi zamerio da su knjige duže od sto stranica zbog ovakve radnje kakva je ubačena u film.

Definitivni pobednik ovog duela je ekranizacija.