Dete iz provincije je konačno promolilo nos napolje, a na to ga je navela upravo izložba dela umetničkog boga - Salvadora Dalija.
Izložba je otvorena 28. decembra u Kući Legata (Knez Mihailova 46).
Prva stvar u vezi sa ovom izložbom koju sam primetila je da je jako loše izreklamirana. Nijedan medij nije pisao o njoj. Saznala sam za ovaj događaj tako što mi je slučajno izašla slika koju je objavila stranica Izložbe, a koju je neko lajkovao. Smatram da je sramota to što se o ovakvoj izložbi nigde ne govori. Shvatićete o čemu govorim kada pročitate šta sve tamo možete videti.
Izložba se sastoji iz nekoliko prostorija i zaista mnogo radova. Uglavnom su u pitnaju grafike. Retko se organizuju izložbe Dalijevih slika, bilo ovde, bilo u inostranstvu. Međutim, sve te slike možete videti i o njima čitati na internetu, dok se grafike retko gde mogu naći, a apsolutno su sjajne.
U samom hodniku nalaze se plakati sa Dalijevih izložbi. To je veoma lep detalj i mogućnost da saznate gde i kada se Dali pojavljivao na sopstvenim izložbama tokom života.
U prvoj od prostorija ove izložbe nalaze se Dalijeve ilustracije za Bibliju pisanu srednjovekovnom latinicom. U pitanju je 105 litografija rađenih po originalu. Ova Biblija predstavlja najbitnije Dalijevo objavljeno delo. Veoma je primetna Dalijeva spontanost pri izradi ilustracija jer je prisutna posebna slikarska tehinka nazvana buletizam. Ova tehnika je Dalijev izum. Arkebuzu (vrstu starinskog pištolja) je punio bojom i ispaljivao ih na papir. Te spontane fleke je zatim uključivao u svoje ilustracije.
Oduševio me je način na koji su pomenute fleke uklopljene u ilustracije na način na koji postaju njihov sastavni deo i poprimaju oblike koji imaju veze sa tematikom ilustracije. U smislu da ne izgledaju kao da mu je ispala četkica dok je slikao, već da se oblici fleka saršeno uklapaju u kompoziciju ilustracija.
Veći deo izložbe bio je posvećen ilustracijama Danteove Božanstvene komedije.
Prvo što „zapadne za oko” su dekompozicije. Posmatrajući boje na Dalijevim gravurama ilustracija, teško možemo poverovati da su slike stvorene urezivanjem u ploče. Nijansiranje boja je veoma suptilno i boje su veoma raznovrsne. Samo pažljivim sagledavanjem dekompozicije štampe, možemo uvideti koliko je taj proces u stvari komplikovan. Dekompozicija Dalijeve Božanstvene komedije je progresivna. Postoje međufaze dodavanja boja, a ne samo otisak svake boje posebno. Zbog toga je trebalo svaki otisak sa jednom bojom odštampati u dovoljno velikom broju, da bi mogao da postane deo svih sledećih kombinovanih otisaka.
Dva zida posvećena su detaljnom prikazu dekompozicije. U gornjem redu imate otiske boja, dok se u donjem nalazi slika. Izgleda kao da se u nekim ramovima ne nalazi apsolutno ništa, dok je u stvari u pitanju minijaturni žućkasti otisak koji je moguće naći na gotovoj slici ispod. Ovaj deo izložbe me je zaista oduševio.
Ilustracije za Božanstvenu komediju podeljene su, kao i ona sama, na Raj, Pakao, i Čističište. Svaku ilustraciju prate stihovi iz ovog dela.
Dalijevo bavljenje Danteom bilo je višedecenijsko. Iznova je sebe i Galu preproznavao u priči o Danteu i Beatriče. Ilustracije za posebno izdanje Božanstvene komedije je od Dalija naručila italijanska vlada. Dali je za ilustracije napravio 101 akvrel. Za sto otisaka nastalo je 3500 ploča (oko 35 boja za jednu grafiku).
Svaka od ilustracija odgovara tačno određenom odlomku u Božanstvenoj komediji, što je i bila umetnikova namera. Sama Komedija je sastavljena od 100 pesama ujedinjenih u tri dela: Raj, Pakao i Čistilište. Dali je napravio 102 akvarela, a u obliku grafika postoji 101 ilustracija. Veoma mali deo današnjih naziva je odabrao sam Dali, tako da su izdavači greškom pretpostavili da svakoj pesmi Komedije pripada po jedna ilustracija i sami su im dali nazive. Kada se udubio u tekst i ilustracije, profesor Volfgang Everling je zaključio da je većina slika poezana sa pogrešnim tekstom, a kao posledica toga sledila je i pogrešna interpretacija. Svakoj pesmi pripada od nijedne do tri ilustracije, tako da je zapravo ilustrovano 70 pesama.
Bilo mi je jako drago da ponovo na izložbi vidim neke od svojim omiljenih ilustracija za Pakao.
Stvar koja me je posebno iznenadila i oduševila je Don Kihot i sančo Pasa na TEPIHU.
Prikazan je i set ilustracija kao omaž Leonardu da Vinčiju. U pitanju su ilustracije izuma koje je da Vinči crtao, a među kojima su avion i plug. Veliki sam fan Dalijevog rada, a nisam znala da postoje ove ilustracije, tako da sam na ovoj izložbi naučila i nešto novo.
Još nešto za šta sam saznala na ovoj izložbi su ilustracije Pantagruelovi smešni snovi. Svidele su mi se. Drugačije su od onoga na šta smo navikli kod Dalija, a opet nekako liče na njega.
Među ovim živopisnim ilustracijama nalazi se i replika Kauča u obliku usta Mej Vest. Smatram da je replika mogla biti daleko verodostojnija jer je kauč zapravo duplo veći i više ide u dužinu. U Firenci na izložbi sam videla daleko bolju repliku. Izgledao je baš kao pravi, a i bio je u pitanju pravi kauč. Ovde mi ne smeta to što je replika od plastike, koliko mi smeta što nije prenesen pravi izgled. S druge strane, sviđa mi se kompozicija sa velikom fotografijom Mej Vest u pozadini.
Set ilustracija konja me je zaista oduševio. Pogotovo mi se svidela slika koju do sada nisam videla ni na
internetu. U pitanju je fotografija konja (na trci, rekla bih) na koju je Dali doslikao sebi svojstvene elemente.
Na ovoj izložbi možete videti i replike figura Salvadora Dalija, među kojima preovladava lik Venere. Moja omiljena je veoma ženstven i atraktivan Minotaur.
Nadam se da sam onima koji nemaju priliku da prisustvuju ovoj izložbi koliko-toliko uspela da je dočaram. Svi ostali, trk u Kuću Legata koja se nalazi u Knez Mihajlovoj 46! Ulaznica za izložbu je veoma pristupačna (400 dinara, sa studentkim popustom je 200) tako da nemate prava na izgovore!
Izložbu možete posetiti svim danima osim ponedeljkom i to od 10 do 20 časova.
Otvorena je do 27. marta, tako da imate i više nego dovoljno vremena da se organizujete i odete.
Kompletnu galeriju fotografija sa izložbe možete pogledati ovde.
Izložba je otvorena 28. decembra u Kući Legata (Knez Mihailova 46).
Prva stvar u vezi sa ovom izložbom koju sam primetila je da je jako loše izreklamirana. Nijedan medij nije pisao o njoj. Saznala sam za ovaj događaj tako što mi je slučajno izašla slika koju je objavila stranica Izložbe, a koju je neko lajkovao. Smatram da je sramota to što se o ovakvoj izložbi nigde ne govori. Shvatićete o čemu govorim kada pročitate šta sve tamo možete videti.
Izložba se sastoji iz nekoliko prostorija i zaista mnogo radova. Uglavnom su u pitnaju grafike. Retko se organizuju izložbe Dalijevih slika, bilo ovde, bilo u inostranstvu. Međutim, sve te slike možete videti i o njima čitati na internetu, dok se grafike retko gde mogu naći, a apsolutno su sjajne.
U samom hodniku nalaze se plakati sa Dalijevih izložbi. To je veoma lep detalj i mogućnost da saznate gde i kada se Dali pojavljivao na sopstvenim izložbama tokom života.
U prvoj od prostorija ove izložbe nalaze se Dalijeve ilustracije za Bibliju pisanu srednjovekovnom latinicom. U pitanju je 105 litografija rađenih po originalu. Ova Biblija predstavlja najbitnije Dalijevo objavljeno delo. Veoma je primetna Dalijeva spontanost pri izradi ilustracija jer je prisutna posebna slikarska tehinka nazvana buletizam. Ova tehnika je Dalijev izum. Arkebuzu (vrstu starinskog pištolja) je punio bojom i ispaljivao ih na papir. Te spontane fleke je zatim uključivao u svoje ilustracije.
Oduševio me je način na koji su pomenute fleke uklopljene u ilustracije na način na koji postaju njihov sastavni deo i poprimaju oblike koji imaju veze sa tematikom ilustracije. U smislu da ne izgledaju kao da mu je ispala četkica dok je slikao, već da se oblici fleka saršeno uklapaju u kompoziciju ilustracija.
Veći deo izložbe bio je posvećen ilustracijama Danteove Božanstvene komedije.
Prvo što „zapadne za oko” su dekompozicije. Posmatrajući boje na Dalijevim gravurama ilustracija, teško možemo poverovati da su slike stvorene urezivanjem u ploče. Nijansiranje boja je veoma suptilno i boje su veoma raznovrsne. Samo pažljivim sagledavanjem dekompozicije štampe, možemo uvideti koliko je taj proces u stvari komplikovan. Dekompozicija Dalijeve Božanstvene komedije je progresivna. Postoje međufaze dodavanja boja, a ne samo otisak svake boje posebno. Zbog toga je trebalo svaki otisak sa jednom bojom odštampati u dovoljno velikom broju, da bi mogao da postane deo svih sledećih kombinovanih otisaka.
Dva zida posvećena su detaljnom prikazu dekompozicije. U gornjem redu imate otiske boja, dok se u donjem nalazi slika. Izgleda kao da se u nekim ramovima ne nalazi apsolutno ništa, dok je u stvari u pitanju minijaturni žućkasti otisak koji je moguće naći na gotovoj slici ispod. Ovaj deo izložbe me je zaista oduševio.
Ilustracije za Božanstvenu komediju podeljene su, kao i ona sama, na Raj, Pakao, i Čističište. Svaku ilustraciju prate stihovi iz ovog dela.
Dalijevo bavljenje Danteom bilo je višedecenijsko. Iznova je sebe i Galu preproznavao u priči o Danteu i Beatriče. Ilustracije za posebno izdanje Božanstvene komedije je od Dalija naručila italijanska vlada. Dali je za ilustracije napravio 101 akvrel. Za sto otisaka nastalo je 3500 ploča (oko 35 boja za jednu grafiku).
Svaka od ilustracija odgovara tačno određenom odlomku u Božanstvenoj komediji, što je i bila umetnikova namera. Sama Komedija je sastavljena od 100 pesama ujedinjenih u tri dela: Raj, Pakao i Čistilište. Dali je napravio 102 akvarela, a u obliku grafika postoji 101 ilustracija. Veoma mali deo današnjih naziva je odabrao sam Dali, tako da su izdavači greškom pretpostavili da svakoj pesmi Komedije pripada po jedna ilustracija i sami su im dali nazive. Kada se udubio u tekst i ilustracije, profesor Volfgang Everling je zaključio da je većina slika poezana sa pogrešnim tekstom, a kao posledica toga sledila je i pogrešna interpretacija. Svakoj pesmi pripada od nijedne do tri ilustracije, tako da je zapravo ilustrovano 70 pesama.
Bilo mi je jako drago da ponovo na izložbi vidim neke od svojim omiljenih ilustracija za Pakao.
Stvar koja me je posebno iznenadila i oduševila je Don Kihot i sančo Pasa na TEPIHU.
Prikazan je i set ilustracija kao omaž Leonardu da Vinčiju. U pitanju su ilustracije izuma koje je da Vinči crtao, a među kojima su avion i plug. Veliki sam fan Dalijevog rada, a nisam znala da postoje ove ilustracije, tako da sam na ovoj izložbi naučila i nešto novo.
Još nešto za šta sam saznala na ovoj izložbi su ilustracije Pantagruelovi smešni snovi. Svidele su mi se. Drugačije su od onoga na šta smo navikli kod Dalija, a opet nekako liče na njega.
Među ovim živopisnim ilustracijama nalazi se i replika Kauča u obliku usta Mej Vest. Smatram da je replika mogla biti daleko verodostojnija jer je kauč zapravo duplo veći i više ide u dužinu. U Firenci na izložbi sam videla daleko bolju repliku. Izgledao je baš kao pravi, a i bio je u pitanju pravi kauč. Ovde mi ne smeta to što je replika od plastike, koliko mi smeta što nije prenesen pravi izgled. S druge strane, sviđa mi se kompozicija sa velikom fotografijom Mej Vest u pozadini.
Set ilustracija konja me je zaista oduševio. Pogotovo mi se svidela slika koju do sada nisam videla ni na
internetu. U pitanju je fotografija konja (na trci, rekla bih) na koju je Dali doslikao sebi svojstvene elemente.
Na ovoj izložbi možete videti i replike figura Salvadora Dalija, među kojima preovladava lik Venere. Moja omiljena je veoma ženstven i atraktivan Minotaur.
Nadam se da sam onima koji nemaju priliku da prisustvuju ovoj izložbi koliko-toliko uspela da je dočaram. Svi ostali, trk u Kuću Legata koja se nalazi u Knez Mihajlovoj 46! Ulaznica za izložbu je veoma pristupačna (400 dinara, sa studentkim popustom je 200) tako da nemate prava na izgovore!
Izložbu možete posetiti svim danima osim ponedeljkom i to od 10 do 20 časova.
Otvorena je do 27. marta, tako da imate i više nego dovoljno vremena da se organizujete i odete.
Kompletnu galeriju fotografija sa izložbe možete pogledati ovde.
Нема коментара:
Постави коментар