Zaista sam mislila da o ovoj svirci ne pišem, s obzirom na to da sam opet slušala bend o kom sam pisala već nekoliko puta. Ali je bilo toliko dobro, da je greh ne pisati.
Krenula sam ka Skadarliji iako, verovali ili ne, nisam tačno znala kako da dođem do nje. A, naravno, išla sam sama. Samo jednom sam bila tamo i to sam se slučajno stvorila tamo dok sam šetala i totalno nisam obraćala pažnju kuda sam išla. Moje nagađanje se ispostavilo kao tačno, a imala sam i Nikolu, moj gps, za svaki slučaj (nisam gps-u dala ime, drug mi je gps u kriznim situacijama).
Prošla sam svaku tamburu, svakog pijanog dizelaša i nepristojno kratku haljinu pre nego što sam konačno ugledala Sioux.
Malo sam okasnila. Velar je otkazao tako da su Holanđani već počeli da sviraju. Jako mi je krivo što nisam ispratila ceo nastup Nauseahtake-a, jer sam se oduševila! Uživam u slušanju njihovih studijskih snimaka, ali oni ne mogu da se porede sa momentom slušanja uživo. Budimo realni, bend kojem su muzički uzori Tool i Neurosis nikako ne može da bude loš. Prija mi zvuk dominantnih bas linija, činjenica da ima više naracije nego pevanja i taj neki ambijental momenat koji osećam kod njih. Drugi univerzum u malom pakovanju.
Brigand su bili vrlo raspoloženi, što je Velibor i naglasio i uz to rekao da ovaj put neće razbijati gitaru. Dok su rešavali problem sa bas gitarom, ljudi su dovikivali, Velibor im je odgovarao... A pao je i koji (glup) vic. Kada su sve sredili, svi smo bili spremni da podignemo prosek Skadarliji i dokažemo da u njoj nije „svaki muzičar Cigan, a svaka žena kurva”. Nakon prošle svirke sam rekla da mi je krivo što nisu svirali Heroja. Pogodite koja je bila prva pesma Briganda koja je odjeknula Sioux-om trećeg jula! Svaki put na svirci ovog benda bude sjajan provod, a ovog puta je atmosfera nadmašila svaku prethodnu. Bilo je pozitivne energije za izvoz. Opet smo bili počašćeni pesmom koju Beograd do sada nije čuo (a ja sam fejlovala sa snimanjem kao nikada do sada. Ne želite da znate). Zmijsko ulje, „pop-rok” pesma sa albuma „koji će ih sahraniti” mnogo dobro zvuči uživo. Fun fact: Nevena je svirana u sred svirke, a ne kao poslednja pesma.
Elem, jako sam se oduševila kada su počeli da sviraju 94 januar Jewy Sabatay-a. Definitivno nisam očekivala da je čujem.
Više puta u toku svirke su se čuli „Voleo sam te!” povici iz mase. A ona nikako da dođe na red. Bend je završio sa svirkom, ali su, naravno, pali uzvici poziva na bis. I bili su uspešni.
Masa je totalno podržala Veliborovu izjavu da ćemo za „kaznu” da slušamo pesmu sa njegovog solo albuma. Šta god svirali, nama odgovara. Samo nek se svira! Na prvom bisu je horski ispraćen „Metak s mojim imenom”. Bend je sišao sa bine, već se krenulo sa pakovanjem opreme, ali ljudi nisu zaboravili na pesmu koju su tražili celo veče. Nakon ponovnog poziva, bend se vraća... Ali Šarki je već spakovao opremu. Očigledno to nikoga nije zanimalo jer je otpočelo „Ubodi se! Ubodi se!” skandiranje. Nakon malo navijačkih pesama, konačno ljudi dobiše šta su tražili. Veliborov „ultimatum” za sviranje ove pesme je bio da svi đuskaju. To definitivno nikom nije teško palo!
Par minuta nakon završetka svirke izleteh iz kluba, kako bih uspela da stignem na prevoz. Izlazim srećna i gluva na jedno uvo, tako da mi skadarlijski melos uopšte ne smeta i ne predstavlja mi šok. U rekordnom vremenu sam stigla do stajališta kada sam primetila da mi je ostalo barem dvadeset minuta i da sam previše jurcala. I šta onda uradim? Stavim slušalice u uši i pustim... Pa, Brigand.
Krenula sam ka Skadarliji iako, verovali ili ne, nisam tačno znala kako da dođem do nje. A, naravno, išla sam sama. Samo jednom sam bila tamo i to sam se slučajno stvorila tamo dok sam šetala i totalno nisam obraćala pažnju kuda sam išla. Moje nagađanje se ispostavilo kao tačno, a imala sam i Nikolu, moj gps, za svaki slučaj (nisam gps-u dala ime, drug mi je gps u kriznim situacijama).
Prošla sam svaku tamburu, svakog pijanog dizelaša i nepristojno kratku haljinu pre nego što sam konačno ugledala Sioux.
Malo sam okasnila. Velar je otkazao tako da su Holanđani već počeli da sviraju. Jako mi je krivo što nisam ispratila ceo nastup Nauseahtake-a, jer sam se oduševila! Uživam u slušanju njihovih studijskih snimaka, ali oni ne mogu da se porede sa momentom slušanja uživo. Budimo realni, bend kojem su muzički uzori Tool i Neurosis nikako ne može da bude loš. Prija mi zvuk dominantnih bas linija, činjenica da ima više naracije nego pevanja i taj neki ambijental momenat koji osećam kod njih. Drugi univerzum u malom pakovanju.
Brigand su bili vrlo raspoloženi, što je Velibor i naglasio i uz to rekao da ovaj put neće razbijati gitaru. Dok su rešavali problem sa bas gitarom, ljudi su dovikivali, Velibor im je odgovarao... A pao je i koji (glup) vic. Kada su sve sredili, svi smo bili spremni da podignemo prosek Skadarliji i dokažemo da u njoj nije „svaki muzičar Cigan, a svaka žena kurva”. Nakon prošle svirke sam rekla da mi je krivo što nisu svirali Heroja. Pogodite koja je bila prva pesma Briganda koja je odjeknula Sioux-om trećeg jula! Svaki put na svirci ovog benda bude sjajan provod, a ovog puta je atmosfera nadmašila svaku prethodnu. Bilo je pozitivne energije za izvoz. Opet smo bili počašćeni pesmom koju Beograd do sada nije čuo (a ja sam fejlovala sa snimanjem kao nikada do sada. Ne želite da znate). Zmijsko ulje, „pop-rok” pesma sa albuma „koji će ih sahraniti” mnogo dobro zvuči uživo. Fun fact: Nevena je svirana u sred svirke, a ne kao poslednja pesma.
Elem, jako sam se oduševila kada su počeli da sviraju 94 januar Jewy Sabatay-a. Definitivno nisam očekivala da je čujem.
Više puta u toku svirke su se čuli „Voleo sam te!” povici iz mase. A ona nikako da dođe na red. Bend je završio sa svirkom, ali su, naravno, pali uzvici poziva na bis. I bili su uspešni.
Masa je totalno podržala Veliborovu izjavu da ćemo za „kaznu” da slušamo pesmu sa njegovog solo albuma. Šta god svirali, nama odgovara. Samo nek se svira! Na prvom bisu je horski ispraćen „Metak s mojim imenom”. Bend je sišao sa bine, već se krenulo sa pakovanjem opreme, ali ljudi nisu zaboravili na pesmu koju su tražili celo veče. Nakon ponovnog poziva, bend se vraća... Ali Šarki je već spakovao opremu. Očigledno to nikoga nije zanimalo jer je otpočelo „Ubodi se! Ubodi se!” skandiranje. Nakon malo navijačkih pesama, konačno ljudi dobiše šta su tražili. Veliborov „ultimatum” za sviranje ove pesme je bio da svi đuskaju. To definitivno nikom nije teško palo!
Par minuta nakon završetka svirke izleteh iz kluba, kako bih uspela da stignem na prevoz. Izlazim srećna i gluva na jedno uvo, tako da mi skadarlijski melos uopšte ne smeta i ne predstavlja mi šok. U rekordnom vremenu sam stigla do stajališta kada sam primetila da mi je ostalo barem dvadeset minuta i da sam previše jurcala. I šta onda uradim? Stavim slušalice u uši i pustim... Pa, Brigand.
Нема коментара:
Постави коментар