Svi se gadimo najpopularnijih naslova u novinama. Pogotovo mi koji smo novinarstvo odabrali kao budući poziv. Svi kritikujemo popularne dnevne vesti, ni ne pomišljajući da smo baš mi, kao čitaoci istih tih naslova, zaslužni za njihovo popularizovanje.
Svi mi (kad kažem mi mislim na čitaoce, gledaoce i slušaoce generalno) prevrćemo očima na vesti o Kosovu, Evropskoj uniji, Južnom toku i Rusiji i: O, Bože, opet humanitarne akcije. Samo nam izvlače novac iz džepova, a ko zna gde će to da ode.
Nama je daleko zamimljivije da gledamo Velikog brata, Farmu i ostale emisije čija je svrha pretvaranje naroda u stado. I Ko kaže da su svađe i međusobno psovanje javnih ličnosti u rialiti emisijama jednako nekulturni kao svađe i međusobno psovanje pripadnika političkog sektora u političkim emisijama?!
Naš narod (kao i svi srodni) ima veliku potrebu za begom od stvarnosti i okupiranjem nebitnim stvarima. Najbitnije za naš narod je, svakako, ko je pevao na Novakovoj svadbi, koliko je zvanica bilo, koliko je novca potrošio (Kako se samo usuđuje da rasipa svoj pošteno stečen novac?!), kako mu se zove sin i koliko je kilograma imao kad se rodio.
Trenutno najaktuelnija tema u našoj državi je rođendan Cecinog sina. Gde je slavio, ko je bio, ko je šta jeo, ko je pevao, koliko je novca Ceca iskeširala, kao i to šta je mlađani Veljko dobio za rođendan i šta je njegova draga sestra obukla i sa kim je došla.
To je ono što okupira misli našeg naroda. I posle novinarstvo ne valja! Novine plasiraju ono što vi želite da čitate. I novinska industrija je biznis. Da bi opstala, plasira ono što publiku najviše zanima.
Da, ja shvatam da se naš narod okreće svakakvim zanimljivostima sa estrade (poput vesti koje su boje Severinine gaćice) da bi skrenuo misli sa svakodnevnih nedaća, ali, pošto već volite da čitate slatke tračeve i u širokom luku izbegavate bitne političke (ili neke druge vesti), nemojte se žaliti na (ne)kvalitet današnjeg novinarstva.
A što se tiče praćenja pomenutih vesti i programa radi skretanja misli i razonode, nemojte, ni slučajno, u te svrhe pratiti kulturno umetnički program (ili barem ono što je od njega ostalo)!
Нема коментара:
Постави коментар