Prostor za sopstvene misli: Ispuni svoj papir uzdasima svog srca.

Citat Williama Wadswortha iz naslova ovog posta savršeno odgovara samoj temi posta.

Na kraju četvrtog razreda osnovne škole učiteljica je svakom od nas napravila diplomu. Na svakoj je bio natpis i tekst o osobi kojoj je namenjena. Na mojoj diplomi je, između ostalog, pisalo da zapisujem sve što mislim da treba. Setim se toga kad god pišem nesto na ovom blogu i u potpunosti se slažem sa tim.

Bilo da pišete priče, pesme, blog ili dnevnik treba da se vodite upravo tom mišlju. Možda nekom neće biti zanimljivo da čita o tome kako sam ja danas uživala u dobroj knjizi i šolji čaja, možda će neko smatrati da je moje mišljenje o nekoj temi neispravno ili čak potpuno nepotrebno. Ali, makar i najveća glupost bila u pitanju, ako vi, ja ili bilo ko drugi ima potrebu da o tome piše, onda je činjenica da to nešto ima određenu vrednost. Posebna nagrada je kada ljudi imaju pozitivne komentare na ono što pišete.

Pišite o svojim osećanjima jer će vam to pomoći. Pišite o svojim dogodovštinama jer će vam to ostati kao lepa uspomena. Pišite o događajima koji su za vas od posebnog značaja jer će vas to podsetiti da nikada ne treba da ih zaboravite. Pišite o svemu za šta mislite da je vredno i nikada nikome ne dozvoljavajte da to nipodaštava. Ne ustručavajte se. Papir trpi sve i nikome neće odati vaše reči ukoliko vi to ne želite.

Do sledećeg čitanja, uživajte. I napišite nešto.