Sajmon je gej tinejdžer koji se još uvek nikome nije autovao. Jedina osoba koja zna da je on gej je takođe gej tinejdžer koji ide u njegovu školu, ista je godina i potpisuje se pseudonimom Plavi, a sa kojim Sajmon razmenjuje imejlove. 

Jednog dana je Sajmon zaboravio da se izloguje sa svog mejla u školskoj biblioteci i momak pod imenom Matrin je skrinšotovao njegove razgovore sa Plavim i odlučio da ga ucenjuje. Sajmon mora da nađe način da se autuje svojom voljom, pre nego što bude primoran da to uradi, a uplašen je da će eventualno objavljivanje skrinšotova ugroziti Plavog i otkriti njegov identitet. 

Iako je Sajmon žrtva ucene, radnja ove knjige nije posvećena vršnjačkom nasilju, a Martin nije tipični loš momak. Rekla bih da je ovo knjiga o realnim osećanjima i običnom tinejdžerskom životu. Razlika je u tome što umesto strejt tinejdžerske ljubavi, imamo prikaz gej tinejdžerske ljubavi. Ali ne mislim da je to nešto potpuno čudno i neobično - ljubav je ljubav. 

Svi likovi u knjizi su veoma realno prikazani. Tokom čitanja ove knjige nećete imati momenat u kojem ćete pomisliti: Koji tinejdžer ovako živi?! Kompletna radnja je izuzetno  prizemna i prikazuje nam svakodnevicu tinejdžera.

Neki likovi su mi tokom čitanja izuzetno prirasli srcu, dok neke u potpunosti razumem, ali mi se njihovo ponašanje ni malo ne dopada i ne želim da ih opravdavam situacijama u kojim su se našli. Veoma sam se uživela u priču i kao svoj zadatak prihvatila otkrivanje indentiteta Plavog. Moram da priznam da je moja unutrašnja detektivka veoma ponosna, jer sam vrlo rano otkrila o kome se radi. Ipak, to nije toliko očigledno, samo treba da obratite pažnju na prave tragove.

Čitanje mi tokom juna nije baš išlo za rukom, počela sam da čitam mnogo knjiga, ali nijednu nisam završila. Nakon što sam pročitala Sajmona, želja za čitanjem mi se vratila, tako da, ukoliko ste u sličnoj situaciji, preporučujem ovu knjigu jer je veoma zabavna, a isto tako veoma laka za čitanje.

Jun nije baš bio mesec pogodan za čitanje. Sve do dvadesetog nisam ni počela ništa da čitam, ali onda mi je stigla jedna knjiga koju sam prilično želela da pročitam i izvukla me iz ovog stanja, pa sam u poslednjih deset dana meseca pročitala tri knjige.

Dakle, tokom juna, pročitane su tri knjige, odnosno ukupno 847 stranica.

Knjiga koju sam spomenula kao spasilačku je Sajmon protiv zavere homosapiensa, koju je napisala Beki Albertali. Ova priča prati Sajmona, gej tinejdžera koji se još nije autovao. Ono što mi se veoma svidelo kod ove knjige je to što veoma reistično prikazuje život tinejdžera. Ovu knjigu sam ocenila sa četiri zvezdice.

Konačno sam sa police izvukla Iskru u pepelu, Sabe Tahir. Veoma dugo sam želela da pročitam ovu knjigu, ali nekako u isto vreme nisam bila raspoložena da je čitam. Ne znam kako da objasnim tu situaciju. Radnja je smeštena u svet nalik Antičkom Rimu i prati devojku koja je robinja i momka koji pohađa školu za obučavanje najnemilosrdnijih vojnika - ubica u carstvu. Naravno, njihove priče se prepliću. I ovu knjigu sam ocenila sa četiri zvezdice.

Poslednja knjiga koju sam pročitala u junu bila je Rute Sepetis. Radnja ove knjige smeštena je u period pred kraj Drugog svetskog rata, kada se odigrala mnogima malo poznata evakuaciona operacija nemačke vojske, pod nazivom Hanibal. Ruta je odlučila da u ovoj ratnoj priči prikaže živote mladih ljudi različitog porekla, tradicije, ali i razmišljanja, koji su se našli u istoj, naizgled bezizlaznoj situaciji. Ovu knjigu sam takođe ocenila sa četiri zvezdice.

Kako je krenuo, jun je, u čitalačkom smislu, ispao savršen! Nemojte me razumeti pogrešno, to što knjizi dam četiri zvezdice, ne znači da nije odlična. Četiri i pet zvezdica su kod mene rezervisane za najbolje knjige, s tim što će pet dobiti ona koja me apsolutno oduševi na svim poljima, a četiri onakoja je zaista odlična, ali ima možda neka sitnica koja mi se ne sviđa, ili slično. Moram da priznam da je jul lepo počeo. U prvih sedam dana sam pročitala dve i započela treću knjigu. Nadam se da u nastaviti ovim tempom do kraja meseca.

I dalje je na snazi moja odluka da ne kupujem knjige ili da kupujem samo one koje žarko želim da pročitam. Mislim da sam tokom ovog meseca sasvim fino ispoštovala ovo pravilo. Kupila sam dve knjige, jednu sam dobila na poklon, a dve u razmeni knjiga. Pet knjiga i dalje nije mnogo, ali s obzirom na to da sam kupila samo dve da sam se jedne, koju nemam nameru da pročitam, rešila, zadovoljna sam.

Prva knjiga koju sam kupila je Sajmon protiv zavere homosapijensa, koju je napisala Beki Albertali. Uhvatila sam letnje sniženje Urban Readsa i kupila je za 750 dinara, dok je regularna cena knjige 899 dinara. Priča govori o gej tinejdžeru i sasvim lepo i realno predstavlja tinejdžersku svakodnevicu. Pročitala sam je čim je stigla i vrlo uskoro ćete o njoj biti u prilici da čitate detaljnije.

Druga knjiga koju sam kupila je U moru zrno soli, Rute Sepetis. Nju sam takođe kupila na sniženju Urban Readsa koje je bilo organizovano povodom toga što je Ruta osvojila najstariju i najprestižniju britansku nagradu za dečju i omladinsku književnost, Carnegie Medal. Platila sam je 750 dinara, dok je standardna cena 849 dinara. Ova knjiga će takođe biti ekranizovana i to ne mogu da dočekam. I ovu knjigu sam pročitala ubrzo nakon što je stigla, tako da ćemo uskoro ćaskati o njoj. Takođe, ko god da dizajnira korice za Urban Reads, nadmašio je samog sebe!

Knjiga koju sam dobila na poklon jer se dečko sažalio ne mene, zbog toga što nisam bila pri novcu za vreme noći Lagune, je Stakleni presto, prvi deo veoma popularnog serijala koji je napisala Sara Dž. Mas. Ova knjiga me je potpuno uvukla u svoj svet, što je neverovatno, jer sam ja čitalac koji se drži po strani i posmatra dešavanja, ne onaj koji sa glavnim junakom prolazi kroz baš svaku avanturu. Kao što ste već mogli da zaključite i ova knjiga je već pročitana. Njena standardna cena je 1099 dinara.

Poslednje dve knjige moram da spomenem u paketu. Dobila sam ih na razmeni. Poslala sam jednu (doduše poveliku) knjigu, a za nju dobila dve, jer je gospođa sa kojom sam se menjala bila veoma ljubazna i htela da ih da u paketu, pošto je u pitanju duologija. Knjige koje sam dobila su Znak zveri i Koplje sudbine, koje je napisao Trevor Rajvenskroft. Jednu sam dobila u starom, Politikinom izdanju, dok je drugu objavila Laguna. Takođe je jedna ukoričena, a druga papirna, ali to mi ni najmanje ne smeta. Možete ih nabaviti u Laguninim knjižarama, po cenama od 599 i 999 dinara. Ove knjige su me privukle jer mi je tematika Hitlerovog traženja koplja kojim je proboden Isus Hrist veoma zanimljiva.

Izgleda da je kupuj samo ono što te jako interesuje pravilo ipak super, pošto sam pročitala tri od pet knjiga kojima sam tokom meseca upotpunila svoju skromnu biblioteku. Verovatno bih ih pročitala sve, da nisam počela sa čitanjem tek krajem meseca. Ali o tome ćemo u sutrašnjem postu.

Jun je bio poprilično lep mesec, tako da je iznedrio nešto više favorita nego obično. Kao i uvek, počeću od muzike. U junu sam išla samo na jedan koncert, što je za mene veoma neobično. Nisam imala mnogo vremena za koncerte, ali mi se, iskrneo, nije ni išlo. Čuvam se za septembar i oktobar, kada ću gledati pregršt muzičara i bendova koje obožavam, a pre toga treba preživeti i letnje festivale. Dakle, koncert koji, ne da je obeležio jun, već i kompletnu godinu, bio je koncert Darka Rundeka. Svašta ljudi danas nazivaju spektaklom, ali ono što se 15. juna moglo videti i čuti na Tašmajdanu je bilo pravo savršenstvo i veliki spektakl. Sve je bilo predivno, od muzike, preko koreografija, kostima, vizuelnih efekata, do emocije. Moje detaljnije utiske o ovom koncertu možete pročitati ovde.

Možda ste do sada već primetili da volim Ali Express. Ovog puta stigao mi je još jedan predivan sat sa sazvežđima i gomila totalno ludih metalnih bedževa, među kojima su se, naravno, morale naći mačke.

Tokom juna pokrenula sam sopstveni YouTube kanal. Nisam ga preterano šerovala po društvenim mrežama i za njega zna više stranaca nego mojih prijatelja. Iako sam početnik i sve ovo će mi za koju godinu (ako nastavim da snimam) verovatno izgledati totalno smešno i loše, veoma mi prija da snimam i editujem videe, kao i da dobijem povratne reakcije ljudi koji ih gledaju. Ovo je zabavan način da vežbam engleski, kao i da nestane trema koju imam kada sam ispred kamere.

Ukoliko čitate ovaj blog relativno često, znate da sam pohađala Školu medijske pismenosti. Škola se završila pre mesec dana, dobila sam sertifikat. na sajtu Centra za marginu, objavljen je prvi deo mog završnog rada koji se bavi Straight Edge pokretom. Takođe sam pozvana kao predavač sledećeg semestra i govoriću o odnosu alternativne muzike sa medijima i politikom.

Katrin Berndt, jedna od mojih omiljenih jutjuberki, kreirala je fejsbuk grupu za ljude koji je gledaju. Ta grupa je najpozitivnije mesto na internetu i u njoj sam pronašla svoju prvu prijateljicu za dopisivanje. Zove se Anne i živi u Finskoj. Pre neki dan mi je stiglo pismo sa ilustracijom Male Mu iz crtanog Mumijevi. Bilo je to prvo pismo koje sam dobila iz Finske. Anne mi je napisala osam stranica i oduševljena sam! Verujem da ćemo se dugo dopisivati, a možda, jednog dana, i upoznati.

Protekla tri meseca pohađala sam časove norveškog. Poslednjeg dana juna imala sam završni test prve polovine A1 nivoa. Kompletno ovo iskustvo mi je omiljeni deo ne samo juna, već mog života. Norveški je jezik koji veoma volim i jako sam srećna što mi dobro ide. Pošto sam položila ovaj test, od septembra krećem na drugi deo kursa, nakon kojeg ću dobiti sertifikat A1 nivoa. Nakon toga ću, naravno nastaviti dalje, sve dok ga ne budem govorila kao maternji.

Jun je, sve u svemu bio poprilično miran, ali lep mesec. U julu me čeka mnogo knjiga koje želim da pročitam, a kako je prošlo pola meseca, uveliko radim na tome. Takođe ću preostalu polovinu meseca iskoristiti da se vidim s nekim dragim ljudima, da se malo češćće pojavljujem ovde, dok ću na samom kraju meseca malo đuskati na Šabačkom letnjem festivalu.